Naslov (srp)

КНЕЗ МИХАИЛО АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА У РОМАНУ БЕЗДНО СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Autor

Бечејски, Мирјана М.

Opis (eng)

The research focus of the paper is the character of Prince Mihailo Obrenović in the novel The Abyss by Svetlana Velmar-Janković, who is portrayed through three narrative threads, three documentary sources, three forms of first-person narration, three subjective viewpoints – the “Diary” of Prince Mihailo, the auto- biographical “Notebook” of Anastas Jovanović, and “Letters from Princess Julia to her mother, Countess Hu- nyady”, as well as through an “objective” perspective – the comments of an extradiegetic narrator. While the intimate notes of the Prince and the Princess are fictional pastiches grounded in the principles of plausibility and necessity, the third source possesses its conceptual (though not content-based) prototext in the autobi- ography started by the artist, and posthumously published by his daughter Katarina. Although the narrator attributes these accounts to the above mentioned sources, the author draws much of her understanding of Prince Mihailo’s personality from other historical documents – chiefly from Slobodan Jovanović’s book The Second Reign of Miloš and Mihailo. Three narrative threads of The Abyss are accompanied by a visual historical source: the photographs of the princely couple taken by Anastas Jovanović, strategically placed throughout the novel and interpreted by the narrator in an ekphrastic manner. The author gives the greatest attention to the focalisation of “Little Painter” – a graphic artist, painter and one of the first photographers in the Balkans, court administrator, and a loyal friend of the Prince – precisely due to the fact that the Prince was depicted both through his photographic lens and his highly-developed visual perception.

Opis (srp)

У истраживачком фокусу рада налази се лик кнеза Михаила Обреновића у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић, који је представљен кроз три приповедна тока, три до- кументарна извора, три форме ја-приповедања, три субјективне тачке гледишта – „Днев- ник” самога кнеза, „Бележницу” Анастаса Јовановића и „Писма кнегиње Јулије мајци, грофици Хуњади”, као и кроз једну „објективну” перспективу – коментаре екстрадије- гетичког приповедача. Док су интимне белешке кнеза и кнегиње пастиши измишљени на основу начела вероватности и нужности, трећи извор има идејни (не и садржајни) прототекст у Аутобиографији коју је уметник започео, а постхумно објавила његова кћи Катарина. Иако их приповедач приписује поменутим изворима, сазнања о личности кне- за Михаила списатељица црпе из других историјских докумената, највише из књиге Сло- бодана Јовановића Друга влада Милоша и Михаила. Три приповедна тока Бездна прати и један визуелни историјски извор: фотографије поменутих личности и кнежевског пара које је снимио А. Јовановић, стратешки распоређене по роману и екфрастички комента- рисане од стране приповедача. Фокализацији „Молерчића” – једног од првих фотографа на Балкану, литографа и сликара, кнежевог двороуправитеља и оданог пријатеља – аутор- ка поклања највећу пажњу управо због чињенице да је Кнез представљен и кроз његов фотографски објектив (што је једини несумњиво аутентични извор), односно због њего- вог свестрано развијеног чула вида.

Jezik

srpski

Datum

2025

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Svetlana Velmar-Janković, The Abyss, Prince Mihailo, Anastas Jovanović, friend, documen- tary sources, photographs, “Notebook”, first-person narration

Светлана Велмар-Јанковић, Бездно, кнез Михаило, кнегиња Јулија, Ана- стас Јовановић, пријатељ, документарни извори, фотографије, „Бележница”, Аутобиогра- фија Анастаса Јовановића

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...