Naslov (eng)

The Serbian issue in the context of the suffering of Serbs in Kosovo and Metohija at the end of the 19th and the beginning of the 20th century

Naslov (srp)

Српско питање у контексту страдања Срба на Косову и Метохији крајем XIX и почетком XX века

Autor

Zarković, Vesna

Opis (srp)

Резиме: Ослободилачки ратови 1876–1878. године донели су слободу Србији, али не и српском народу на Косову и Метохији и у Старој Србији уопште. Срби који су живели у Османском царству су, потакнути примером Србије, више од три деценије водили непрекидну борбу за ослобођење од туђинске власти. У тој борби полагали су велику наду у Србију, која је, како је време одмицало, све више јачала своје позиције. Као главни и основни задатак пред српским политичарима се на- метнуло решавање питања положаја српског становништва ван граница Србије. Захваљујући искуству и раду својих дипломата, пре свега Стојана Новаковића, са Турском је била потписана конзуларна конвенција, на основу које је Србија добила право да отвара представништва на територији Царства. Крајем осамдесетих година отворени су први конзулати преко којих се српском становништву пружала помоћ и заштита. Притиснути свакодневним зулумима Арбанаса и не ангажовањем турских власти да исте спречи, Срби су били приморани да у великом броју напуштају своја имања и уточиште проналазе углавном на територији Србије. Србија је настојала да преостало српско становништво заштити и код њих пробуди националну свест кроз ширење политичко–просветне пропаганде. У том циљу успела је да отвори већи број школа, ангажује кадар који се школовао у Србији, отвори књижаре и омогући слање књига. Такође, издвајала је новац за издржавање школа и цркава и водила борбу за признавање народности. Упоредо са тим, српске дипломате у европским престоницама су се трудиле да информишу тамошњу јавност о тешком положају Срба у Старој Србији. У том циљу је за Прву хашку конференцију о миру припремљена тзв. Плава књига у којој се налазио списак почињених злочина над Србима у периоду 1897–1899. године. Краљевина Србија се трудила да са Османским царством одржава пријатељске односе, али када је постало више него очигледно да турске власти нису предузимале никакве мере да спрече арбанашка насиља, одлучила је да тајним каналима шаље оружје и упућује чете у јужне крајеве. Међу методама којима је Србија настојала да заштити српско становништво у Старој и Јужној Србији могле су се наћи: задобијање и поткупљивање Арбанаса, истребљење њихових најопаснијих вођа и разбојника, политички споразум са Арбанасима, ангажовање Арбанаса за чуваре српских села и њихово међусобно истребљење. Напори које је Влада Краљевине Србије улагала резултирали су ослобађањем и припајањем Косова и Метохије Србији.

Opis (eng)

Abstract: In the paper, the author speaks about the suffering of Serbs in Kosovo and Metohija in the period from the Berlin Congress to the Balkan Wars in the context of solving the Serbian issue. The difficult position of the Serbian people imposed itself as a primary task in the foreign policy of the Kingdom of Serbia. Complex diplomatic relations influenced the Government in Belgrade to consider several ways to resolve the Serbian issue within the framework of the Eastern issue. In addition to the Ottoman authorities, the obstacles in the implementation of the plans were represented by the Albanians, but also by the interests of certain great powers, primarily Austria-Hungary. The realization of imagined ideas about the protection of the Serbian people in Old and Southern Serbia gave short-term results, but they contributed to the final liberation from Ottoman rule.

Jezik

engleski

Datum

2023

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Кључне речи: Срби, Албанци, Косови и Метохија, српско питање, насиља.

Key words: Serbs, Albanians, Kosovo and Metohija, Serbian issue, violence.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...