“PARABASIS” IN THE ANATOMY LESSON BY DANILO KIŠ
The research focus of this paper is the chapter “Parabasis” of the po- lemical book The Anatomy Lesson by Danilo Kiš. The author aims to draw a parallel with the genealogical characteristics of the parabasis in ancient comedy to explain its function in The Anatomy Lesson and to examine the veracity of Kiš’s self-interpretation, and thus the justification of his creative self-consciousness.
У истраживачком фокусу овога рада налази се поглавље „Парабаза“ полемичке књиге Час анатомије Данила Киша. Аутор прави паралелу са структуром и генолошким карак- теристикама парабазе у античкој комедији како би објаснио њену функцију у Часу анато- мије. Будући да је изворно реч о форми која разобличава уобичајени драмски дискурс прет- варајући приказивање у критичку рефлексију, због чега у њој теоретичари виде порекло ироније, парабаза се открива као форма изузетно погодна за изношење (ауто)поетичких, етичких и идеолошких ставова писца, те за његову оштру критику стања у домаћој, „ко- румпираној“ и „чиновничкој“ књижевној критици. Тумачећи мање есејистичке одељке који чине два дела „Парабазе“, „Челни судар“ и „Пробни камен чињеница“, аутор настоји да испита истинитост Кишовог самотумачења, а тиме и оправданост стваралачке самосвести коју је исказао у овом поглављу Часа анатомије. Ако имамо на уму да је Киш књижевни развој схватао у духу теорије руског формализма – као смену и развој књижевниих форми, при чему једне, истрошене форме, које више нису кадре да изазову очуђење, смењују друге, пародирају их, реактуализују и иновирају оне забора- вљене из историје књижевности, уздижу „нелитерарне“ на литерарни ниво, или пак стварају нове, при чему нова или измењена врста добија битну улогу и задатак који у датом тренутку постојеће врсте нису у стању да испуне – увођење парабазе у полемичку књигу Час анатомије показује се као добро промишљен методолошки поступак. Наиме, реактуализовањем једне заборављене врсте, заправо хорске партије у старој грчкој комедији, која је представљала раз- бијање сценске илузије и посебан вид комуникације с публиком, Киш у духу новог, (пост) модерног доба истиче њену модерност и обнавља полемику као књижевни жанр.
engleski
2020
© All rights reserved
Данило Киш, полемика, Час анатомије, парабаза, иронија, аутопоетика, документарност, цитатност, Борхес, јеврејство
Danilo Kiš, polemic, Anatomy Lesson, parabasis, irony, autopoetics, Jewishness, Borges, documentariness, intertextuality.