ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Образовање и национални идентитет – добри и лоши примери из образовне праксе
АНЂЕЛКОВИЋ, Немања П.
РАДОВАНОВИЋ, Ђорђе Д.
Historical self-awareness is the basis of national identity. By understanding their history, people gain sovereignty and gather around an idea that becomes their guide through time — past, present and future. By understanding and embracing their history, people become self-aware. José Ortega and Gasset warn that there is no nation without historical consciousness. One of the key roles of education, from the very beginning until today, has been the construction and preservation of national identity — “the source of meaning and experience for the people” (Castels). National education is manifested and reflected in the way of behavior and lifestyle of each nation, including elements of social and cul- tural heritage, and serving as the foundation for societal survival. Therefore, educational content in the curricula should provide knowledge about the or- igin and development of the nation, its culture and tradition, its uniqueness, but also its contribution to the development of the civilization to which it belongs. The absence of these contents from educational programs leads to a weakened national consciousness, eroding both indi- vidual and collective identity and contributing to national disorientation. Social changes, especially those occurring under the conditions of globalization and the emergence of fragmentation of identity, also impact education. In a networked society, where belonging to a certain nation and national identity is relativized, educational policies can approach the transmission of heritage and formation of identity in two ways: by actively, with other factors, contributing to the preservation of a given identity, or by renouncing that mission and contributing to the breakdown and formation of a new identity. The aim of this paper is to analyze specific curricula from 1990 to 2020, which heavily feature national content, to highlight examples that positively influence the development of national identity, as well as some examples that do not.
Историјска самосвест основа је националног идентитета. Упознавањем своје историје народ постаје самосвојан и сабира се око идеје која постаје његова водиља кроз време – кроз прошлост, садашњост и будућност. Упознајући своју историју, прихватајући је као своју народи постају свесни себе. Без историјске свести нема народа, упозорава Хосе Ортега. Једна од кључних улога образовања, од самог његовог настанка па до данас, била је изградња и чување националног идентитета – „извор смисла и искуства народа” (Кастелс). Национално образовање испоља- ва се и огледа у начину понашања и начину живота сваке нације и оно обухвата елементе социјалног и културног наслеђа и представља основу опстанка сваког друштва. Зато, образовни садржаји у наставним плано- вима треба да пруже сазнање о настанку и развоју нације, њеној култури и традицији, њеној самобитности, али и њеном доприносу развоју циви- лизације којој припада. Одсуство ових садржаја из образовних програма доводи до слабљења националне свести, а то значи и слабљењe свести о самобитности припадника нације и до националне дезоријентисаности припадника те нације. Друштвене промене, посебно оне које се дешавају у условима глобализације и појаве „фрагментације идентитета” рефлектују се и на образовање. У „умреженом друштву” када се припадност одређе- ној нацији и националном идентитету релативизује образовне политике могу на двојак начин да приступе преношењу баштине и формирању идентитета: тако што ће активно, са другим факторима, доприносити очувању датог идентитета или тако што ће се одрећи те мисије и давати допринос разградњи датог и формирању новог идентитета. Намера овог рада огледа се у идеји да се путем анализе одређених наставних планова и програма од 1990. године до данас, у којима су највише заступљени национални садржаји, укаже на примере који у позитивном смислу утичу на развој националног идентитета али и на неке примере, који то нису.
srpski
2025
© All rights reserved
образовање; национални идентитет; историјска самосвест; српско друштво; наставни планови и програми.
education; national identity; historical self-image; Serbian society; curricula