МОТИВ КОЛЕКТИВНОГ СТРАДАЊА И ВАСКРСЕЊА У ПОЕЗИЈИ МИЛУТИНА БОЈИЋА
Thispaperexaminesthethemesofcollectivesufferingandresurrectionin thepoetryofMilutinBojić,composedduringtheFirstWorldWar.Theprimary aim is to analyze poems that establish intertextual connections with biblical motifsofsuffering,whereinBojićelevatesthecollectivesacrificeoftheSerbian people and portrays suffering as a path to spiritual transcendence. Particular attentionisdevotedtotheinfluenceofbiblicalandVizantinemotifsonBojić’s poetics, with a focus on eschatological elements that intertwine pain and sacrificewiththeconceptofultimatesalvationandthetriumphofeternallife over transience and death.
У овом раду биће речи о мотиву колективног страдања и васкрсења у поезији Милутина Бојића, ствараној током Првог светског рата. Циљ истраживања односи се на анализу песама у којима Бојић узди- же колективну жртву српског народа и приказује страдање као чин духов- ног уздизања. Посебна пажња биће посвећена утицају библијских и визан- тијских мотива на Бојићеву поетику, са акцентом на есхатолошке еле- менте који повезују свесну жртву са идејом коначног спасења и тријумфа вечног живота над пролазношћу и смрћу.
srpski
2025
© All rights reserved
Милутин Бојић, есхатологија, колективно страдање, васкрсење,поезија