ПОЕТИКА ЧУДА У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
За разлику од савремене њижевности, писање у средњем веку има цр- квени карактер, у таквом стваралачком чину писац је слуга божји, он је емитер благодети духа светога, који се остварује у бого надахнућу аутора. Циљ нам је да на примерима српске средњовековне хагиографије истак- немо елементе чудака о поджанра, а с друге стране дефинишемо чудо као категорију религиозне филозофије. Покушаћемо да на репрезентатив- ним примерима из Антологије чуда од Светога Саве доПатријарха Пајсија, коју је приредио професор ДрагишаБојовић, конституишемо поетику чуда овог прозног жанра. Један од кључних елемената чуда као поджанра јесте молитва, па ћемо покушати да утврдимо њену функцију и форму у којој се јавља.
Unlike contemporary literature, writing style in the Middle Ages is based on churchwritings.Inchurchwritings,awriterisaservantofGod,anemitterof blessingsoftheHolySpirit,whichisviewedintheauthor’sGod-giventalent. Ourgoalistohighlighttheelementsofamiracle,asasubgenre,intheexamples onSerbianmedievalhagiography,and,ontheotherhand,todefinetheword “miracle”asacategoryofreligiousphilosophy.Byusingtheexamplesfromthe AnthologyofMiracles(fromtheonesattributedtoSaintSavatotheonesat- tributed to Patriarch Pajsije), written by Dragiša Bojović, we will try to formu- latethepoeticsofa miraclein prosegenreof thiskind.Prayerisoneof thekey elementsofamiracle,asasubgenre,andwewilltrytodetermineitsfunction andtheforminwhichitapears.
srpski
2019
© All rights reserved
poeticsofmiracles, prayer, miracleasasubgenre, hagiography.
поетика чуда, молитва, чудо као поджанр, хагиографија.