ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
МАРТИРОЛОШКИ ЕТОС СРПСКОГ НАРОДА НА ОСНОВУ ПРИМЕРА ИЗ XX СТОЛЕЋА ИЗ ВИЗУРЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА
ЈАЊИЋ, Драгана Ј.
ЈАНИЋИЈЕВИЋ, Горан М.
Martyrological aspects of Christian history and theology are discussed on the base of the written records and recorded sermons of Bishop Atanasije Jevtić. From the per- spective of thematic focus, characteristic martyrological topos in theological writings as well as recorded testimonies about the suffering of Orthodox Serbs in Kosovo and Metohija are highlighted. In this way, a discourse is established within the framework of which a certain conceptual definition was inevitable. Based on the meaning of the terms suffering (fear, suffering, passion) and death (bodily death, second death), Athanasius’s theological interpretations in the fields of ontology and Christian ethics, including asceticism, are pointed out. The sub-theme of the Kosovo Covenant is examined on the basis of foundations layed by Saint Sava, while the Kosovo-Metohija martyrdom is recontextualized on the basis of Athanasius’s direct testimonies. The coryphaeus of theological continuity and ardent shepherd of the Church of Christ dedicated a large part of his life and work to this issue, through practiced theology in the manner of the ancient church fathers. Finally, the topic of the martyrology of Bishop Athanasius Jevtić is not exhausted by this research and proves to be an area that deserves attention on the basis of its polysemy and permanent relevance.
Истраживање наведене теме, њено разматрање и ин- терпретација у години црквених јубилеја: 1700 година од Првог васе- љенског сабора (Никеја 325) и 850 година од рођења Светог Саве (Рас 1175) добијају свој смисао у повезаности мартиролошких темеља раног хришћанства и њиховог позног еха у оквирима националне и црквене историје. Хронолошки удаљени, наведени тематски фокуси сустичу се у феномену страдања православних хришћана током XX столећа у којем косовско-метохијски мартиријум, на основу континуитета, узрока, те мартиролошких модела и карактера представља не само посебну већ и катарзичну појаву за разумевање наведене теме у ширем смислу. Тумачења њених феноменолошких оквира из богословске перспективе, и по обиму и на основу етичких премиса, у великој мери обухватају писане тековине епископа Атанасија Јевтића. Будући догматичар и патролог према едука- тивним одредницама његовог богословља, али и горљиви пастир Христове цркве, који је доспео до готово свих стратишта и мартиријума, Атанасије у својим списима онтолошко питање разматра из есхатолошке перспективе у којој се метафизички принцип истовремено исказује и превазилази на основу реалитета појма и појаве Царства небеског. Управо суштинско не- разумевање наведене перспективе представља разлог одређених критика његових ставова, тумачених у дневнополитичком контексту, што се кроз историју показало и као усуд ранијих великих теолога и мислилаца попут Николаја Велимировића и Јустина Поповића, за које се такође може рећи да представљају показатеље континуитета изворног хришћанства у којем и националне идеје, једино на основу етичке аналогности, налазе сопствени смисао. У личности и тековинама епископа Атанасија Јевтића открива се богословска теорија кроз духовну праксу, што га чини једним од ретких аутентичних хришћанских мислилаца модерног доба, а чињеница да су се у његовом фокусу у значајној мери нашли савремени мартиријуми као и косовско-метохијска мартиролошка историја, представља полазиште нашег истраживања.
srpski
2025
© All rights reserved
Bishop Atanasije Jevtić, martyrological ethos, Kosovo and Metohija, execution sites, ontological perspective.
епископ Атанасије Јевтић, мартиролошки етос, Косово и Метохија, стратишта, онтолошка перспектива.