ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
НАСИЛНИЧКЕ ЛИЧНОСТИ КАО ГЛАВНИ ЈУНАЦИ ПРОЗНИХ ОСТВАРЕЊА У АНТОЛОГИЈИ СРПСКЕ ПРОЗЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1945–2000
Петровић, Маша Љ.
Циљ рада јесте да одговори на питање да ли се у типу јунака-насилника може препознати кохезивни поетички елемент, спона између разнородних поетика косовско-метохијских прозних стваралаца. На примерима из романа Стрма обала (1961) Вука Филиповића и Крат- ковечник (1972) Предрага Цветичанина, као и приповедака „Цигански нож“ (1951) Данила Николића, „Зли задатак“ (1980) Драгана Ристића и „Бабуш“ (1975) Драгутина Мићовића, применом психолошког и емо- ционолошког приступа, анализирају се искази, поступци и међуљудски односи главних ликова и наглашавају се психичке структуре и специ- фична социјална обележја која указују на то да ови јунаци припадају типу насилничке личности. Посебно обраћајући пажњу на врсту насиља коју спроводе и на идентитет жртава, у раду се демонстрира да су писци, градећи такве књижевне ликове, желели да истакну да феномен насиља на Косову и Метохији није у вези са опозицијом ми : други, Срби : Албанци, хришћани : муслимани, већ да је, како то изриче Мишел Фуко, стварни проблем опасна индивидуа.
Given that Serbian prose from Kosovo and Metohija, produced between the end of World War II and the close of the twentieth century, emerged under challenging political and historical circumstances, was often treated as the literature of a national minority, and represented a literary discontinuity—beginning anew after the war without relying on previous literary traditions–this paper aims to examine whether a cohesive poetic element can be identified in the portrayal of the violent protagonist as a recurring character type, thus establishing a link among the diverse poetics of Kosovo-Metohija prose writers. By analyzing examples from the novels Steep Shore (Strma obala, 1961) by Vuk Filipović and Kratkovečnik (1972) by Predrag Cvetičanin, as well as the short stories “Gypsy Knife“ (“Ciganski nož“, 1951) by Danilo Nikolić, “Evil Task“ (“Zli zadak“, 1980) by Dragan Ristić, and “Babuš“ (1975) by Dragutin Mićović, this study applies a psychological and emotional approach to literature, analyzing the statements, actions, and interpersonal relationships of the protagonists. The psychological structures and specific social characteristics that classify these characters as violent personalities are emphasized. By focusing on the nature of the violence they commit and the national, religious, and sexual identities of the individuals or collectives subjected to it, this paper argues that these literary works suggest that violence in Kosovo and Metohija is not exclusively framed by the dichotomy of us vs. others, Serbs vs. Albanians, Christians vs. Muslims. Instead, as Michel Foucault asserts, “the real problem that was everywhere in force is the problem of the dangerous individual“. These authors show that in times of major conflict and its aftermath, external violence often leads to internal fragmenta- tion. Communities under pressure turn suspicion and aggression inward, eroding unity and trust. Thus, war persists beyond its formal end, reshaping society through internal tensions and divisions.
srpski
2025
© All rights reserved
violent personality, violent hero type, psychological structure of char- acters, social characteristics of characters, Serbian prose of Kosovo and Metohija, psychological and emotional approach to literature.
насилничка личност, тип јунака-насилника, психичка структура ликова, социјална обележја ликова, српска проза Косова и Метохије, психолошки и емоционолошки приступ књижевном делу.