ЗВУК МАТЕРЊЕ МЕЛОДИЈЕ У ПЕСМИ „СВИРАЛА“ КОНСТАНТИНА МИЛАДИНОВА : (Прилог проучавању поетике К.Миладинова)
Ово истраживање је покренуто са циљем да отвори нове могућностиу тумачењу песме „Свирала“ („Шупељка, 1858“) Константина Миладинова и тиме дȃ допринос у проучавању поетике и естетике првог македонског песника. Наш основ-ни задатак у овом раду је да покажемо да се испод традиционално схваћеног значе-ња текста (туга за отаџбином у туђини) крије још један дубљи, архетипски слој, којипажљивом читаоцу осветљава неке нове путеве у интерпретацији. Централни мотивпесме – свиралу, тумачимо у магијско-митолошком кључу, указујући притом на изве-сне сличности са Настасијевићевим концептом о матерњој мелодији сачуваној у речии тону народног језика, песме и музике. Схватање свирале као архетипске представе о матерњем звуку, али и шире,о уметнику који ствара на изворима народног језика и стваралаштва, уклапа се у шири идеолошки оквир македонског препорода, као и упоетичку матрицу самог Миладинова. Стога, може се јасно закључити да песма „Сви-рала“имплицитноизлажеглавнепрограмскеидеје Миладиновљевогпесничког,алиисвеколикогпрепородитељског дела.
srpski
2025
© All rights reserved
матерња мелодија, родни језик, музика, архетип, свирала, колектив-нонесвесно.