ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Најјаловији од свих наших напора: Андрић на сценама
Раловић, Ивана
Andrić’s relationship with the performing arts is, to say the least, ambivalent, and we come to understand it on the fringes of his creative endeavors. Just as in life, nearly fifty years after Andrić’s death, his work remains a subject of exploration and inspiration for theatrical and film creators. Their focus extends beyond his most renowned works to include the unfinished ones, as well as on Andrić himself as a prominent figure in the cultural and public life of Yugoslavia. The paper follows a trajectory from Ivo Andrić’s autopoetic perspectives on theater and the performing arts to the manifestation of Ivo Andrić’s character on stage. The theoretical platform encompasses interdisciplinary works, ranging from Andrić’s notes, through journalistic texts accompanying various performances of his works, academic papers on the adaptability of his works, to the latest theories of transmedia storytelling, concurrently opening new research on the transmedia potential of his legacy.
Андрићев однос према позоришној уметности у најмању руку јесте амбивалентан и с њим се упознајемо на маргинама његовог стваралаштва.Како за живота, тако и безмалопедесетгодинанаконАндрићевесмрти, његоводелопредметјеистраживања иинспирацијапозоришних и филмскихстваралаца, а њиховапажњанијеусмеренасамонањегованајпознатијаделавећ и она и незавршена, али и на Андрића као знамениту појаву културног и јавног живота Југославије.Рад прати линију од аутопоетичких ставова Иве Андрића о позоришту и позоришној уметности, до појаве лика Иве Андрићана позорницама. Теоријска платформа обухвата интердисциплинарне радове, од Андрићевих записа, преко публицистичких текстова који су пратили различите изведбе његових дела, академских радова о адаптабилности његових дела, до најновијих теорија трансмедијалног приповедања, успут отварајући ново истраживање о трансмедијалном потенцијалу његове заоставштине.
srpski
2024
© All rights reserved