НАРАТИВ СМРТИ У РОМАНУ ГОСПОЂИЦА ИВЕ АНДРИЋА*
Циљ рада јесте пружање систематичне анализе наратива и тематско-мотивског комплекса смрти у Андрићевом романуГоспођица,какобисепоказалонакојиначинсеауторсуо- чаваосанаративномионтолошкомпрепрекомтематизацијесмрти и како је, у духу сопствене поетике и времена у којем је стварао, обликоваопричуозавршеткуживотаРајкеРадаковић.Указивањем на прожетост композиционих чинилаца романа смрћу истичу се наративне стратегије реализоване у постављању смрти као основ- ног елемента кружне композиције романа. На одабраним одлом- цима, у којима се препознаје као доминантан наратив о умирању, демонстрира се како је уз помоћ смене приповедних перспектива главнејунакињеидистанцираногекстрадијегетичкогприповедача ауторелаборираопрототипсмртиуособениличнидогађај.Ураду се остварује ново читање Андрићевог романа и маркирају се ње- говипојединачникомпозициони,приповедниитематско-мотивски аспекти из перспективе директне или асоцијативне повезаностиса смрћу. Акцентовањем значаја онтолошког слоја ове по много чемуспецифичнероманескнеприче,проговарасеосмртикаокон- ститутивном чиниоцу целокупног наратива и једној од значајних потврда уметничке вредности и књижевноисторијске трајности Госпођице.
srpski
2025
© All rights reserved