ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Нематеријално културно наслеђе Срба на Косову и Метохији: Примена концепта и перцепције одоздо
Павловић, Александар
Полазиште рада представља концепт нематеријалног културног наслеђа, под којим се, према Унесковој конвенцији о очувању немате- ријалног културног наслеђа из 2003. године, подразумевају културни маркери који се преносе са генерације на генерацију, а који припадницима група и заједница пружају осећање идентитета и континуитета. Пажња у раду посвећена је разматрању стања нематеријалног културног наслеђа Срба на Косову и Метохији у контексту њиховог положаја у условима друштвено-политичких процеса на подручју покрајине после НАТО агресије на СР Југославију 1999. године до данас, који се спрам својих последица по локално српско становништво могу описати као неповољни, па и драматични. Акценат је, са једне стране, стављен на сагледавање резултата примене наведеног концепта са становишта евидентирања, документовања и уписа елемената нематеријалног културног наслеђа Срба на Косову и Метохији у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, односно, са друге стране, на разматрање перцепције поменутог концепта из визуре одоздо, што значи из угла припадника локалних заједница Срба на подручју покрајине, непосредних носилаца нематеријалног или живог наслеђа. Увид у посматрану проблематику дат је са аспекта конкретних примера из праксе рада координатора за Косово и Метохију при Центру за нематеријално културно наслеђе Србије, док је однос Срба на подручју покрајине према претпостављеном значају концепта живог наслеђа посматран на примерима два елемента овог наслеђа из домена извођачких уметности, од којих је један распростра- њен на ширем косовскометохијском простору, а други на ужем подручју Косовског Поморавља.
The starting point of this work is the concept of intangible cultural her- itage, defined by the UNESCO Convention on the Preservation of Intangible Cultural Heritage (2003) as cultural markers passed down through generations, which provide a sense of identity and continuity for group and community members. This paper focuses on the state of intangible cultural heritage among Serbs in Kosovo and Metohija, particularly in the context of their socio-political conditions in the province following the NATO aggression on the FR Yugoslavia in 1999 to the present. These conditions, in relation to their impact on the local Serbian population, are described as unfavourable and even dramatic. On one hand, emphasis is placed on analysing the results of applying the bottom-up concept in terms of recording, documenting, and registering the elements of intangible cultural heritage of the Serbs in Kosovo and Metohija in the National Register of Intangible Cultural Heritage of Serbia. On the other hand, consideration is given to the perception of the concept from a bottom-up perspective, which reflects the viewpoint of the members of the local communities of Serbs in the province, the immediate bearers of intangible or living heritage. Insights are provided through concrete examples from the work practices of the coordinator for Kosovo and Metohija at the Centre for Intangible Cultural Heritage of Serbia. The attitudes of Serbs in the province toward the presumed importance of the concept of living her- itage are explored through two examples of this heritage within the realm of performing arts, one widespread throughout Kosovo and Metohija, and the other more localized to the Kosovsko Pomoravlje region.
srpski
2024
© All rights reserved
intangible cultural heritage, National Register, Serbs, Kosovo and Metohija.
нематеријално културно наслеђе, Национални реги- стар, Срби, Косово и Метохија.