Родна равноправност у европском и српском праву – радноправни значај
Gender equality at european and serbian law – labour law significance
Summary: In the light of the expansion of the protection of human rights from civil and political to economic, social and cultural rights, in the last century initially it intensified in Anglo-Saxon law, primarily through social movements and later through the norming of ideas about the prohibition of discrimination and the empowerment of women, and consequently, legal protection, the concept of gender equality. Although initially, due to the unequal position of women in society, the family and in the field of work and employment, it is presented as a struggle for the protection and strengthening of the so-called "women's rights", it essentially means and implies the equality of members of both sexes. Simultaneously with the development of the concept of gender equality, there is a gradual expansion of legal protection, along with changes in relationships in the family, in such a way that women become active in the labour market, and now, the previous role that was primarily related to taking care of home and family, adds a new, labour law one, which, viewed from a public policy and legal point od view, imposes and opens the problem of increasingly difficult reconciliation of professional and private life, which becomes a special challenge for labour law theory, legislation and practice. In recent decades, we have received the concept of a dual breadwinner model, where both adult members of the traditional family, work in order to ensure the material existence of the family. By applying the normative and historical method in this article, we will try to determine how the gender equality concept has brought changes in the field of labour and labour relations in european law, with reference to the regulations in the Republic of Serbia. In this connection, the question of the justification of the obligations for employers is raised as a challenge, in the public and private sector, in terms of established administrative and technical reporting requirements, especially from the aspect of real need with such scope of norming.
Сажетак: У светлу ширења заштите људских права са грађанских и политичких на економска, социјална и културна права, у прошлом веку интензивира се првобитно у англосаксонском праву, најпре кроз друштвене покрете а касније нормирањем идеје о забрани дискриминације и оснаживању жена, и последично, правној заштити, концепт родне равноправности. Иако се он првобитно, због неравноправног положаја жена у друштву, породици и у области рада и запошљавања представља као борба за заштиту и јачање тзв. „женских права“, он у својој суштини значи и подразумева једнакост припадника оба пола. Истовремено са развојем концепта родне равноправности долази до постепеног ширења правне заштите, уз промене односа у породици, на начин да жене постају активне на тржишту рада, те се сада, претходној улози која се примарно везивала за бригу о кући и породици, додаје нова, радноправна, што, сагледано са јавнополитичког и правног становишта намеће и отвара проблем све тежег усклађивања професионалног са приватним животом, који постаје посебан изазов за радноправну теорију, законодавство и праксу. Последњих деценија, добијамо концепт дуалног модела хранитељства, где оба одрасла члана традиционалне породице, врше престацију рада како би обезбедили материјалну егзистенцију породици. Применом нормативног и историјског метода у овом чланку настојаћемо да утврдимо колико је концепт родне равноправности унео промене у области рада и у радним односима у европском праву, с посебним освртом на прописе у Републици Србији. С тим у вези као изазов се поставља питање оправданости обавеза за послодавце, у јавном и приватном сектору, у смислу утврђених административних, односно техничких захтева извештавања, посебно са аспекта стварне потребе са таквим обимом нормирања.
srpski
2024
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 4.0 - Creative Commons Autorstvo 4.0 International License.
http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode
Кључне речи: родна равноправност, рад и радни односи у светлу примене концепта родне равноправности.
Keywords: gender equality, labour law and labour relations in regard to the concept of gender equality.