Naslov (eng)

Pandemics and its consequences on health of population in Serbia

Naslov (srp)

Пандемија ињене последице на образовање становништва Србије

Autor

Батавељић, Драган
Логарушић, Дејан

Publisher

Нови Сад: Универзитет Привредна академија, Правни факултет за привреду и правосуђе

Opis (srp)

Сажетак: Коаутори у раду указују да је пандемија изазвана вирусом Covid-19 од почетка до данас, изазвала бројне поремећаје у свим областима друштвеног живота, како у свету, тако и код нас. Последице ове планетарне пошасти ће се тек осетити у будућности, а посебан проблем представља чињеница да се не зна када ће она престати и који су најефикаснији начини за њено сузбијање. Постоји много „лутања“, несагласности и неразумевања, како међу медицинским стручњацима и политичким институцијама, с једне стране, тако и међу становништвом, с друге стране. Чињеница је (у томе се, несумњиво, слажу сви економисти света) да ће се последице ове пандемије осетити, најпре, у привреди, а затим ће такво стање ланчано изазвати безброј проблема у друштвима на глобалном нивоу. Према последњим проценама Међународне организације рада, половина светске радне снаге (невероватних 1,6 милијарди), може изгубити животне приходе у првој половини 2021. године. Ситуација је готово једнако лоша широм планете, па ће се економске активности смањити, а релативно сиромаштво порасти. То ће, несумњиво, утицати на јавно здравље, културу и опште благостање становништва (које, умногоме, зависи од економије), а пре свега на образовање и то, од основног, па до највишег. Образовање има огроман значај за развој друштва у свим временима његовог постојања, али оно прати све друштвене промене и, као такво, има одлучујућу вредност, и за појединца, и за цивилизацију. Зато ће се, због актуелне ситуације, појавити „нокаутирајући“ ефекти на основно, средње, више и високо образовање, о чему ће се у овом раду највише и писати.

Opis (eng)

Summary: The coauthors of this paper point to the fact that the pandemics caused by Covid-19 virus has generated considerable global disruption in all spheres of life, and has had adverse effects on the population of Serbia as well. Its consequences are yet to be seen in future given the uncertain timing of the end of pandemics and the most effective ways of its combating. In that context, there is large contradiction, discord and misunderstanding among health professionals and political institutions on one side and among the general population on the other side. The fact is (which is something that the economists globally agree) that consequences of this pandemics will be the largest in economy and commerce causing chain reactions to all spheres of life on global level. According to the latest estimates of International Labor Organization, half of global work force (unbelievable 1.6 billion people) is at risk of losing livelihoods in the first half of 2021. The situation is equally bad all around the world predicting the drop in economic activities and the growth of relative poverty. This will certainty have huge impact on the public health, welfare, education and culture which depend to great extent on economy, particularly education from its elementary up to university level. Education has always played the key role in the development of a society and is, therefore, affected by all social changes having impact on civilization as a whole, as well as on the individual persons. In this paper the coauthors analyze, among other things, devastating effects of pandemics on elementary, secondary and higher education.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 4.0 - Creative Commons Autorstvo 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode

Predmet

Кључне речи: пандемија, Covid-19, образовање, економија, здравље, Република Србија, Европа, демографске промене.

Keywords: pandemics, Covid-19, education, economy, health, Republic of Serbia, Europe, demographic changes.

Deo kolekcije (1)

o:1575 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe