Naslov (eng)

Liberalism and democracy crisis in the contemporary European context

Naslov (srp)

Либерализам и криза демократије у савременом европском контексту

Autor

Анђелковић, Стефан

Opis (eng)

Resume: The questioning of the role and character of democracy in modern society, which began in the middle of the last century, was initiated by the changed relations between liberalism and democracy, the freedom of private initiative, and the principle of establishing a relative social consensus: in a liberal society, the inequality of experts and ordinary non-novated and uneducated voters is understood, so therefore, it establishes a difference between more or less rational decision- making subjects, and along with the mutual distancing of liberal and democratic principles, the gap between individual preferences and the common good increases. This paper aims to use a comparative method to point out the arguments of opposing views in this area - liberal theories started with the works of Friedrich von Hayek, and continued in the work of Milton Friedman and the Chicago School of Economics, and the opposing concepts of the so-called deliberative democracy, and to explain the causal bases for formulating the aforementioned opposing points of view, as well as predicting the consequences of applying the liberal or deliberative model, based on sociological, political and economic analyses. The belief that the deliberative model of democracy represents a perspective for getting out of the so-called “crisis of democracy”, that is, that putting a broad platform of democratic decision-making in the background, below economic efficiency, produces unfavorable political consequences in the long term, is the basic hypothesis of this paper. Hybrid regimes, especially in Eastern Europe, as attempts to preserve national sovereignty, protect the interests of the domestic, non-comprador bourgeoisie, establish restrictions on the free flow of people, capital, and services, and strengthen the extreme right – present only the most visible reactions to attempts at de-sovereignisation and the dismantling of national institutions of regulation. Thus, democracy is doubly threatened - on the one hand by the preferences of the owners of large capital, and on the other - by the establishment of right-wing governments, which, in opposition to liberal processes, often reach for restrictions on democratic rights.

Opis (srp)

Сажетак: Преиспитивање улоге и карактера демократије у савременом друштву, започето још половином прошлог века, иницирано је промењеним односима између либерализма и демократије, слободе приватне иницијативе и начела успостављања релативног друштвеног консензуса: у либерланом друштву подразумева се неједнакост експерата и обичних неинформисаних и необразованих гласача, па се самим тим успоставља разлика на мање или више рационалне субјекте одлучивања, а упоредо са међусобним удаљавањем либералних и демократских начела, повећава се раскорак између индивидуалних преференција и општег добра. Циљ овог рада је да применом компаративног метода укаже на аргументе супротстављених ставова у овој области – либералне теорије започете радовима Фридиха фон Хајека, а настављене у делу Милтона Фридмана и Чикашке школе економије, и њима супротстављених коцепата такозване делиберативне демократије, и пружи објашњење каузалних основа за формулисање поменутих супротстављених становишта, као и предвиђање последица примене либералног или делибератоивног модела, на основу социолошких, политиколошких и економских анализа. Уверење да делиберативни модел демократије представља перспективу за излазак из такозване „кризе демократије”, односно да стављање широке платформе демократског одлучивања у други план, испод економске ефикасносности, дугорочно производи неповољне политичке последице, основна је хипотеза овог рада. Хибридни режими, нарочито у Источној Европи, као покушаји очувања националног суверенитета, заштита интереса домаће, некомпрадорске буржоазије, успостављања ограничења за слободан проток људи, капитала и услуга, и јачање екстремне деснице – предатвљају само највидљивије реакције на покушаје десуверенизације и разградње националних институција регулације. Тако је демократија двоструко угрожена – са једне стране преференцијама власника крупног капитала, а са друге – успостављањем десничарских влада, које у отпору либералним процесима неретко посежу и за ограничавањима демократских права.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Кључне речи: демократија, либерализам, слобода, једнакост, национализам, суверенизам, дерегулација.

Keywords: democracy, liberalism, freedom, equality, nationalism, sovereignty, deregulation.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...