Митски дискурс
Још у Ујаку наше вароши, примећује Кермаунер, Савић гради специфичан однос према митском дискурсу: „О легендарним ликовима тај данашњи свет зна да их више нема, да су остаци из прошлог света (мита), али ипак опсесивно слути и осећа да се упркос томе још појављују међу нама, да у себи носе смисао света, да су последње величине живог живота и да је њихова енергија толика, да су још и данас у стању да чаробњачки преображавају немитски - баналан, уман, само рачуници, науци, иманенцији завештан - реалитет." (Кермаунер, Тарас: Диптихон, Београд 1979, стр. 185) Између ова два непомирљива света, физичког и метафизичког, уметност би могла да буде одгонетка битисања, непојмно благо, Јасоново златно руно. „Блага свуда има, али се не да тако лако узети. Не дају га змије, змајеви и други духови-чувари.“ (Савић, Милисав: Ћуп комитског војводе, Београд 2000, стр. 35)
srpski
2021
© All rights reserved