ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Лет у јаму: Пребиловци у српској књижевности
The flight into the pit – Prebilovci in Serbian literature
Мумовић, Ана
Михаиловић Милошевић, Сена
Abstract: The Kingdom of Yugoslavia collapses in April 1941 under the onslaught of the Axis powers. A pro-Nazi government was established in Croatia, whose regime began with the destruction of Serbs, Jews and Roma. In Prebilovci, a village in Herzegovina with an exclusively Serbian population, in the massacre carried out between August 6 and 11, 1941, under the command of Ivan Jovanović, known as the Black, eighty percent of the inhabitants died. The pits into which they were thrown alive were sealed with concrete, and the Serbian victims suffered again in the new war in 1992, just two years after being laid to rest in the memorial church. The current gradual reconstruction of the village will to some extent physically (materially) testify to the importance of the culture of memory in the formation of the identity of the Serbian people. Prebilovci, as a symbol of the suffering of the Serbian people and a place of double dying and disappearance, are recognized in literature as a new Kosovo epic. This paper, based on the interpretation of representative examples from literature: the poems “Instead of a stone for the memorial church in Prebilovci” by Stevan Raičković, “Flight of the Angel” by Budimir Dubak, “Let it snow, Lord” by Rajko Petrov Nogo and “Prebilovci” by Dragan Hamović, as well as short stories “Robinja” by Ivo Andrić aims to once again actualize the topic of poetic speech. Whether it is the very essence of poetic language observed through the lens of Gerard Genet and expressed in the phrase margin of silence (Rajko Petrov Nogo) or poetic prose discourse (Stevan Raičković), as well as the method of transforming myth that some studies attribute to Andrić’s short story, Prebilovci are absolutely the most shocking picture of Serbian suffering in the territory of the former Yugoslavia. Confirming Dostoevsky’s phrase that “nothing is more fantastic than reality”, as well as the importance of the documentary process in literature, which is explained by Danilo Kiš in The Anatomy Hour (1978) - another “literary chronicler” of our literature, with the listed almost anthological literary achievements, the Herzegovinian village becomes another mythopoetic space of Serbian literature and art in general (completed by documentary fi lm material).
Апстракт: Краљевина Југославија се априла 1941. године руши под налетом сила Осовине. У Хрватској је успостављена пронацистичка влада, чији режим започиње са уништавањем Срба, Јевреја и Рома. У Пребиловцима, селу у Херцеговини са искључиво српским становништвом, у масакру спроведеном 6. августа 1941. године под командом Ивана Јовановића званог Црни, као и у комплетној акцији која је трајала до 29. августа, страда осамдесет посто житеља. Јаме у које су били бацани живи забетониране су, а српске жртве поново страдају у новом рату 1992. године, само две године након полагања у спомен-цркву. Актуелна постепена обнова села донекле ће и физички (материјално) посведочити о значају културе сећања у формирању идентитета српског народа. Пребиловци као симбол страдања српског народа и место двоструког умирања и нестајања, у књижевности се препознају као нови косовски еп. Рад на основу тумачења репрезентативних примера из литературе: песама „Уместо камена за спомен-цркву у Пребиловцима“ Стевана Раичковића, „Лет анђела“ Будимира Дубака, „Нек пада снијег Господе“ Рајка Петрова Нога и „Пребиловци“ Драгана Хамовића, као и приповетке „Робиња“ Ива Андрића, има за циљ да још једном актуелизује тему поетског говора. Било да се ради о самој суштини песничког језика посматраној крозвизуру Жерара Женета и исказаној у синтагми маргина тишине (Рајко Петров Ного) или о поетскопрозном дискурсу (Стевана Раичковића), као и о методу трансформисања мита која се неким студијама приписује по- менутој Андрићевој приповеци, Пребиловци апсолутно јесу најпотреснија слика српског страдања на простору бивше Југославије. Пот врђујући фразу Достојевског да „ништа није фантастичније од стварности“, као и значај документарног поступка у књижевности, а који образлаже Данило Киш у Часу анатомије (1978) – још један „литерарни хроничар“ наше литературе, наведеним готово антологијским литерарним остварењима, херцеговачко село постаје још један митопоетски простор српске књижевности и уметности уопште (коју употпуњује и документарна филмска грађа).
srpski
2023
© All rights reserved
Key words: Prebilovci, suffering, mythopoetic space, poetic language, documentary.
Кључне речи: Пребиловци, страдање, митопоетски простор, песнички језик, Рајко Петров Ного, Стеван Раичковић, Драган Хамовић, Будимир Дубак, Иво Андрић.
122411017