Naslov (eng)

Sculpture – invisibility dressed into the obvious: „Uncertainty of Insanity” – Antić’s Imaginary Conversations with sculptor Jovan Soldatović

Naslov (srp)

Скулптура – невидљивост обучена у очигледно: „Неизвесност безумља“ – Антићеви имагинарни разговори са вајаром Јованом Солдатовићем

Autor

Јефтимијевић Михајловић, Марија

Opis (srp)

Сажетак: У раду се тумачи Антићев поетско-прозни запис „Неизвесност безумља”, који представља неку врсту амалгама разноврсних (аутопоетичких) естетичких и философских ставова, његових лирски конотираних промишљања о природи уметности и песника, о потреби да дефинише или бар скицира координате свог несистематичног и бесконачног простора неухватљивих чежњи за трајним и вечним, и то кроз уметничку визуру вајара и пријатеља сродних поетичких и естетичких, па и животних ставова, Јована Солдатовића. Иако је аутореференцијални аспект овог поетског текста изразито наглашен, често се не зна да ли песник Мирослав Антић говори о валерима своје полифоне поетике или поетике скулптура Јована Солдатовића или је пак реч о таквој метапоетици какву нигде другде не срећемо у Антићевом разноврсном и богатом књижевном опусу. Различит од свега што је пре и после написао, овај запис се може читати као песма у прози и/или философски спис, песнички трактат и спис о вајарству, који открива једног сасвим новог, другачијег, философски усмереног Антића.

Opis (eng)

Summary: In the diverse and rich artistic opus of Miroslav Mika Antić, poetry was and remains the dominant form of his experience of the world, and the poet is his middle name. With this the poet does not mean (only) Antić who left some of the anthological and unforgettable poems, both for mature and serious readers, and for a young, sensitive man who is just facing the world, but primarily we talk about his poetic experience of life, his possession of a strange power to understand life’s loudest and most subtle impulses. His prose-poetic record „Uncertainty of Insanity“, which was published no sooner than three years after the author’s death (1989), as part of the book Betrayal of Poetry: Letters and Correspondence to Himself and Others, can be and should be read in autopoetic key, as a text of special value within his entire opus. These imaginary conversations with the sculptor Jovan Soldatović reveal a completely new, different, deep, philosophically oriented Antić, and their understanding is conditioned by the knowledge of the work and poetics of this sculptor, a student of the famous Toma Rosandić. In Soldatović’s sculptural poetics, in the morphology of his work, but also in his reflections on the phenomena and noumens of art, sculptural as well as poetic, Miroslav Antić, in proportion to his distinct spiritual, intellectual and mental layers of being, revealed himself to himself and left a lasting testimony to the reader regarding the essential problems of his life and literary poetics. In the true and imaginary, real and metaphysical space, from the first dated record from June 14, 1954, to the last on June 14, 1984, the whole world of Antić’s and Antić like aspirations is located, with the aim to unite the breath of the moment and the taste of eternity, ante like attachment to the plain and Prometheus shackles for heights.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Кључне речи: Јован Солдатовић, скулптура, поезија, вертикале, бескрај, естетика.

Keywords: Jovan Soldatović, sculpture, poetry, verticals, infinity, aesthetics.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...