Naslov (srp)

Одакле извиру приче? - идентитет и поетика

Naslov (eng)

Where do stories come from? - identity and poetics

Autor

Ахметагић, Јасмина

Opis (eng)

Summary: We use Andrić’s posthumously published short story collection The House on Its Own (1976) to illustrate how the questions of artistic creation and identity are connected in this writer’s work. We interpret the collection in the context of Jung’s analytical psychology, Bakhtin’s idea of the polyphonic character of truth, Andrić’s own poetic writings from The Signs by the Road, and his short story Conversations with Goya whose theme and structure had already announced the narrative technique in The House on Its Own. We focused on this collection’s dominant narrative technique and its purpose. Each of the stories emerges from the meeting of two individuals: the writer/narrator and the character that confides in him. The writer embraces the characters, empathizes and comprehends through emotion the other and the different in them. At the same time, the characters resemble the narrator in having multilayered identities and feeling the need for overcoming their trivial everyday life. The narrator’s truth is subordinate to the characters’ stories: the validation of someone else’s words about oneself is simultaneously a validation of their personality and a form of self-validation. In The House on Its Own, the reader receives insight into the creative process itself and the role it plays in keeping these complex identities consistent. We point to the relation between Andrić’s creative technique in this collection and Jung’s technique of active imagination and we interpret the house on Alifakovac, in the spirit of Jungian analysis, as a metonymy for the narrator himself.

Opis (srp)

Апстракт: У раду предузимамо читање Андрићеве постхумно објављене збирке прича Кућа на осами (1976) у контексту Андрићевих поетичких текстова, пре свега приповетке „Разговор с Гојом“ и појединих записа из Знакова поред пута, али и Јунгове аналитичке психологије и Бахтинове идеје о полифоном карактеру истине. Развијамо идеју о сродности Андрићевог стваралачког метода са Јунговом техником активне имагинације, а у духу Јунгове сугестије (кућа у сну репрезентује сневачево биће), и кућу на Алифаковцу, за коју се испоставља да је складиште прича, разумевамо као метонимију самог приповедача. Андрић исказује своју поетику полифонијом гласова, илуструјујући бахтиновску тезу о полифоном карактеру истине, али предочава и оно што је најређе у његовом опусу: многостраност личног идентитета.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 4.0 - Creative Commons Autorstvo 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode

Predmet

Кључне речи: Иво Андрић, Кућа на осами, поетика, идентитет, активна имагинација, снови, полифонија.

Key words: Ivo Andrić, The House on Its Own, poetics, identity, active imagination, dreams, polyphony.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...