Naslov (srp)

Филмско приповедање и приказивање страдања у логору: Завештање и Дара из Јасеновца

Naslov (eng)

Film narration and presentation of the suffering in the camp: The legacy and Dara of jasenovac

Autor

Раловић, Ивана

Opis (srp)

Апстракт: Рад је организован око две осе – дугометражног документарног филма Завештање Ивана Јовића (2016) и дугометражног играног филма Дара из Јасеновца Предрага Антонијевића (2020). Циљ је да се испита како се новија српска филмографија повезује с међународним расправама о култури сећања и како се носи с дужношћу чувања наратива о Холокаусту. Филм Завештање окупио је последње сведоке који су могли да проговоре о ужасима (Placeholder2)логора Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Настајао пет година, филм је базиран на материјалима архиве од близу стотину сведочења и 450 сати снимљених личних прича људи који су преживели страхоте логора. Сећање једне генерације сачувано је од заборава, са пуном свешћу да ускоро неће бити оних који су преживели НДХ логоре да о страдању просведоче. Страдање Срба под усташком влашћу у Хрватској затичемо и с друге стране филмског спектра. Филм Дара из Јасеновца такође је утемељен на догађајима на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, али представљен као ратна породична мелодрама кроз страшну судбину једне девојчице и њене породице. Аутори су истражили обимну грађу да би створили филм који говори о најстравичнијем злочину почињеном над српским народом. Овај филм био је мета оштрих иностраних критика и упадао је у често непримерене идеолошке осуде, које нису биле примењиве на форму Јовићевог Завештања. Кроз анализу два филма, ова студија указује на етичке и уметничке изазове представљања страдања и умирања у логорима, те показује на које начине филм одговара на ове изазове. Али поред ова два одговора, бавимо се и хибридизацијом документарног и играног материјала, те Вајтовим (Hayden White) појмом историофотије. Теоријска платформа обухвата интердисциплинарне радове о Холокаусту (Адорно / Theodor Adorno; Де Прес / Terrence Des Pres, Славој Жижек, Невена Даковић, Алаида Асман / Aleida Assmann), са посебним освртом на дебату о етици репрезентације у спрези са онтологијом медија (Ривет/ Jacques Rivette, Сержа Данеа / Serge Danet, Нина Михаљинац), потом писање Алеиде Асман о моралном сведоку, жртви-сведоку Фелман и Лауб (Shoshana Felman, Dori Laub).

Opis (eng)

Abstract: The work is organized around two axes – the feature-length documentary The Legacy by Ivan Jović (2016) and the feature-length film Dara from Jasenovac by Predrag Antonijević (2020). Our aim is to examine how recent Serbian filmography interrelates to international debates on the culture of remembrance and in what manner it deals with the duty of preserving the Holocaust narrative. The film The Legacy gathered the last witnesses who could speak about the horrors of the camps in the Independent State of Croatia during the World War II. Five years in the making, the film is based on material from an archive of close to a hundred testimonies and 450 hours of recorded personal stories of people who survived the horrors of the camp. The memory of one generation remains preserved from oblivion, with full awareness that soon there will be no survivors of NDH camps to testify about the suffering. The suffering of Serbs under Ustasha rule in Croatia is also found on the other side of the film spectrum. The film Dara of Jasenovac is also grounded on events based on authentic testimonies of survivors of the camp, but presented as a war family melodrama through the terrible fate of a girl and her family. The authors have researched extensive materials to create a film that tells the story of the most horrific crime committed against the Serbian people. This film was the target of harsh foreign criticism and fell into oft en inappropriate ideological condemnations, which were not applicable to the form of Jović’s film The Legacy. Through an analysis of the two films, this study points to the ethical and artistic challenges of presenting the suffering and dying in the camps, and shows how the films respond to these challenges. But in addition to these two answers, we also deal with the hybridization of documentary and feature material, and with White’s (Hayden White) notion of historiography. The theoretical platform includes interdisciplinary works on the Holocaust (Theodor Adorno; Terrence Des Pres, Slavoj Žižek, Nevena Daković, Aleida Assmann), with special reference to the debate on the ethics of representation in conjunction with the ontology of the media (Jacques Rivette, Serge Danet, Nina Mihaljinac) then the writings of Aleida Assmann about the moral Witness and Victim-Witness by Felman and Laub (Shoshana Felman, Dori Laub).

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Keywords: documentary film, feature film, camp, Holocaust/Shoah, Jasenovac, witness, docufiction, historiopathy.

Кључне речи: документарни филм, играни филм, логор, Холокауст/ Шоа, Јасеновац, сведок, докуфикција, историофотијa.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...