Naslov (eng)

The Rakovica мonastery in the Second World War

Naslov (srp)

Mанастир Раковица у Другом светском рату

Autor

Женарју Рајовић, Ивана
Ристановић, Петар

Opis (srp)

Апстракт: Манастир Раковица се налази надомак Београда и према предању је задужбина краља Милутина Немањића. Историјски извори указују да је један од његових оснивача био влашки војвода Радул, највероватније Радул Велики почетком XVI века. Велики процват манастир је доживео у XIX веку када му се окреће породица кнеза Милоша Обреновића. Обнављали су, градили и одржавали манастир. Црква је постала маузолеј у коме је сахрањена читава породица књегиње Томаније, супруге Милошевог брата Јеврема и бабе потоњег краља Милана Обреновића. Током 20. века манастир Раковица је сведочио и проживљавао судбину српског народа: политичка превирања, смене режима и терор окупатора. У раду је реконструисања судбина манастира за време Другог светског рата, током немачке окупације. На основу релевантне литературе и до сада некоришћених архивских извора дат је приказ најважнијих догађаја у вези манастира од почетка Априлског рата, када се патријарх Српске православне цркве (СЦП) Герман на кратко склонио у Раковицу, па до окончања рата, ослобођења и завођења комунистичке диктатуре. Истраживање је показало да је манастир током рата тешко страдао услед реквизиција, општег ратног пустошења и пред сам крај рата услед оштећења током тзв. савезничког бомбардовања. Током трајања окупације манастир Раковица је остао важно светилиште и духовно чвориште. Истовремено, од јуна 1941. до маја 1943. био је и затвор за патријарха Германа, потом склониште за децу избеглу из Независне Државе Хрватске (НДХ) и прибежиште за бројна свештена и световна лица која су се била приморана да се склоне из других црква и манастира широм Србије. Након окончања немачке окупације Народноослободилачког одбора из Ресника је наметнуо велике реквизиције и намете манастиру. Ослобођење није довело до значајнијег поправљања економског стања. Оно је, напротив, постајало све горе током првих година живота под комунистичком диктатуром. Резултат политике нових власти према СПЦ и тешког стања у коме се црква налазила било је практично гашење монашког живота у манастиру, током педесетих година 20. века.

Opis (eng)

Abstract: Тhe Rakovica Monastery is located in Belgrade and according to tradition it was an endowment of King Milutin, while historical sources indicate that one of its founders was the Wallachian Duke Radul, most likely Radul the Great at the beginning of the 16th century. The monastery flourished in the 19th century, when the family of Prince Miloš, who had just arrived in Belgrade, turned to him. The Obrenović’s restored, built and maintained the monastery. For Miloš Obrenović, it had a suitable position for meetings with the Belgrade viziers. Also, in this monastery he buried his son Todor, the last of nine children from his marriage with Princess Ljubica. After that, the family of his brother Jevrem Obrenović became devoted to the monastery. The church his wife Tomanija restored became a mausoleum where their entire family was buried. After a long period of time in which the monastery was strengthened, the 20th century proved to be extremely tempestuous. The Balkan wars, the First World War, the Second World War, the communist dictatorship, the war of 1999, they all had a great impact on the liturgical and everyday life of the Rakovica monastery. It witnessed and experienced the fate of the Serbian people, political events, changes of government and the terror of the occupiers. The paper will present one part of the long and turbulent history of the Rakovica monastery, the one related to the Second World War. From the bombing of Belgrade on April 6th in 1941 until the end of the war, the monastery functioned in different ways. When the German military authorities occupied the building of the Patriarchate, Serbian Patriarch German took refuge in Rakovica, from where he then went to Ostrog. A refugee home for war orphans from the NDH was also located in the Rakovica monastery. During the war, the monastery lost part of its properties, and in October 1944, the monastery was shelled. It also housed the guard of the People’s Liberation Army, and during the war it was heavily burdened by requisitions by the People’s Liberation Committee from Resnik. The liberation brought no relief. Through the presentation of this part of the monastery’s history we aim to point out the position and suffering of the Serbian Orthodox Church and the nation during the war and immediately after.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Keywords: Rakovica monastery, The Second World War, Belgrade, History.

Кључне речи: Манастир Раковица, Други светски рат, Београд, Историја.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...