ReSearch
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
О вечном присуству зла : (прилог сећању на живот и дело Ђорђа Лебовића)
About the eternal presence of evil (an addition to the remembrance of the life and work of Đorđe Lebović)
Кнежевић, Јасмина
Апстракт: Мотивисана књигом Semper idem која представља, по мишљењу критичара, opus magnum Ђорђа Лебовића, познатог превасходно као драматурга и сценаристу, ауторка овога рада у уводном делу промишља о појму зла, ocврћучи се притом на дугу историју његовог поимања и тумачења од стране различитих философских и религијских система. Покушај разумевања, а самим тим и успостављања контроле над природом зла кретао се кроз историју од схватања и представљања овога појма као силе која се јављала у облику духова, демона, ђавола и Сатане и на тај начин запоседала и обмањивала човека, а која је временом доживела поунутрашњење, тумачењем зла као силе иманентне човеку, која опстаје захваљујући амбивалентности ума, свести и подсвести, Персоне и Сенке, и вечне игре добра и зла као исходишта поменутог дуализма. Зло је као онтолошка категорија која се налази у опозитном односу у односу на категорију добра увек присутно и потенцијално делујуће, на шта нас у поменутој књизи, али и у осталим својим делима (приповеткама, драмама) упозорава аутор којим смо се у раду бавили, Ђорђе Лебовић. Парадокс његовог одрастања у кругу неколико религијских система: јудаизма, католицизма, православља и евангелизма (протестантизма) и исто толико Богова, будући да их свака од поменутих религија, према сведочењу аутора, својата и представља на сопствени начин, огледа се у чињеници да је, упркос поменутом изобиљу, четрдесет чланова његове породице, искључиво због јеврејског порекла, страдало у логорима или на други начин, таком Другог светског рата. За разлику од њих, Ђорђе Лебовић је, иако је као дечак у логорима Аушвиц, Саксенхаузен и Матхаузен провео готово две године, успео да преживи и да у годинама које ће уследити својим књижевним радом остави сведочанство о свирепости човека, над којом се увек изнова стресамо и од које, нажалост, човечанство не одустаје. Братоубилачки рат на територији бивше Југославије оживљава у њему трауматичне догађаје из младости, због чега са породицом емигрира у Израел и враћа се тек по окончању сукоба, 2000. године. Тада почиње да пише свој позни породични роман заснован на властитим сећањима, круну књижевног стваралаштва, Semper idem, који ћe остати недовршен. Промишљање о природа зла којим је започет рад, добиће епилог у промишљању о значају интелектуалца у свету и његовој улози у контроли и преобликовању зла и о могућности људи и народа да на темељу трауматичних историјских дешавања извуку поуку, на основу које ћe усмеравати своја будућа деловања.
Abstract: Motivated by the book Semper idem which, according to critics, represents the opus magnum of playwright and screenwriter Dorde Lebovie, in its introduction the author of this work contemplates the notion of evil by looking back at the long history of how it was perceived and interpreted by different phil-osophical and religious systems. Throughout history, the attempt to understand, and thus, control the nature of evil went from thinking about it as an external force presenting itself in the form of spirits, demons, and the devil possessing and deceiving people, to an internal one, immanent to humans which perseveres thanks to the ambivalence of the mind, the conscious and the subconscious, or the per-sona and the shadow and the eternal fight between good and evil by cause of this dualism. As an ontological category, evil is opposite to the category of good and is always present and potentially active. This is what Dorde Lebovie warns us about in the already mentioned book, as well as in his other works (short stories and plays). He grew up surrounded by several religious systems: Judaism, Catholicism, Orthodoxy and Evangelism (Protestantism) where each one of them, according to the authors, presented God in a different way. This comes as a paradox because, despite the apparent diversity, 40 members of his family died in concentration camps or in other ways during World War II solely for being of Jewish descent. Dorde Lebovie, on the other hand, survived, even though he spent about two years of his life in Auschwitz, Sachsenhausen and Mauthausen. In the years to come he would leave a testimony to the cruelty of men we so often shudder from but simultaneously have no intention of giving up from. The fratricidal war on the territory of the former Yugoslavia triggered traumatic memories from his youth so he emigrated to Israel with his family until the end of the conflict in 2000. After that, he started writing a family novel based on his own recollections, the crown of his literary work: Semper idem, a novel which would remain unfinished. The introductory contemplation about the nature of evil is later accompanied with an epilogue dealing with the importance of an intellectual in this world and his role in controlling and transforming evil as well as the ability of people to learn from traumatic past experiences and use what they have learnt in their future lives.
srpski
2023
© All rights reserved
Кључне речи: Ђорђе Лебовић, Semper idem, зло, религија, Јевреји, Други светски рат, фашизам.
Key words: Đorđe Lebović, Semper idem, evil, religion, Jews, World War II, fascism.
113610761