Naslov (srp)

На шта се писци кладе и како плаћају дугове: однос Милисава Савића према експлицитној и имплицитној поетици Данила Киша

Naslov (eng)

What writers bet on and how they pay their debts

Autor

Миликић, Магда

Opis (srp)

У раду се тумачи однос Милисава Савића према експлицитној и имплицитној поетици Данила Киша, пре свега на примеру текстова у књизи мултижанровске прозе Фуснота. У истраживање је укључен и Савићев роман Хлеб и страх, у коме се писац Пешчаника појављује као јунак. Када је реч о Кишовим остварењима, у средишту интересовања су Хомо Поетикус, Час анатомије, постхумно објaвљене књиге Горки талог искуства и Живот, литература, али се по потреби даје осврт и на фикционална дела. Циљ рада је да покаже на који начин Савић исписује омаж Кишу у есејима у Фусноти. То ће бити остварено компаративном анализом становишта о књижевном стварању ова два аутора, и то најпре оних схватања која се тичу функције књижевности и, самим тим, њеног односа према стварности.

Opis (eng)

Summary: In the paper we analyzed how Milisav Savić, in his multi-genre book Footnote (1995), pays homage to Danilo Kiš and his literary work. We interpreted Savić’s attitude towards Kiš’s implicit and explicit poetics. Furthermore, in the paper we pointed out how Milisav Savić polemicizes with Kiš on numerous topics concerning the essence of literature. In the first phase of writing, Savić shared the opinion of Jean-Paul Sartre that literature can change the world, so he thought that literary works should be intended for “ordinary” people and those who are on the margin of society. At first, Kiš fiercely criticized such a conception of prose: he claimed that literature shouldn’t have any practical value. Over time, Savić moved closer to the so-called “professors’” literature, which is written primarily for the intellectual elite, and not entirely comprehensible for the “regular” man. On the other hand, Kiš didn’t resist the charms of engaged literature in his novelistic phase of writing, so he wrote a book that isn’t based on his personal experience, but on the experience of the entire 20th century, with the tendency to make readers politically and socially aware. Besides Footnote, in the paper we examined Savić’s novel Bread and Fear (1991), in which Kiš appeared as a character.

Jezik

srpski

Datum

2019

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Key words: Milisav Savić, Footnote, Bread and Fear, Danilo Kiš, (auto)poietic texts, the function of literature, (un)engaged literature.

Кључне речи: Милисав Савић, Фуснота, Хлеб и страх, Данило Киш, (ауто)поетички текстови, функција књижевности, (не)aнгажована књижевност.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...