Naslov (srp)

Индустријско-трговачка банка а.д. - Врање

Naslov (eng)

Industrial and trade bank A. D. - Vranje

Autor

Бецић, Иван

Opis (srp)

Апстракт: Велике потребе за обнову земље након Првог светског рата иницирале су обнову предратних и оснивање нових новчаних завода. У инфлаторном периоду новчани заводи успешно су пословали, али је део њих инвестирао капитал у индустријске послове и са снажењем динара остао на несигурној подлози, те доживео крах. Банке су стога углавном пословале кредитирањем клијената по краткорочним меницама, тако да привредници нису имали превише могућности да дођу до потребног капитала. Са избијањем привредне кризе 1925. године предузећа су остајала без потребних финансијских средстава, тако да су се многа довијала на различите начине не би ли омогућила наставак пословања. Власник врањске фабрике обућа Стојан Николић је са својим рођацима и извесним бројем људи основао новчани завод са циљем да он буде финансијер поменуте фабрике. На основу архивске грађе и релевантне литературе приказан је рад ове новчане установе, проблеми које су локалне банке имале у другој половини прве послератне деценије и разлоге због којих је ова банка престала са радом.

Opis (eng)

Abstract: In order to provide enough financial resources for his footwear factory, Stojan Nikolić founded with his relatives and a group of big traders in 1925 an Industrial Commercial Bank. The capital of the bank was one million dinars, and Nikolić and his family owned more than half of the shares. Although it was created with the intention of investing in the industry, the Industrial-Commercial Bank earned profit as other monetary institutions in Vranje and the state, ie by giving short-term loans under bills of exchange. In the period from 1926 to 1928, the bank successfully operated, but the dividend that it made to the shareholders was very modest. The main client of the bank was Prva Vranjska shoe factory, which invested 25% - 50% per annum from the bank’s basic capital. Since the economic crisis since 1925 has affected all segments of the society, the main beneficiaries of the loan with this bank have become farmers. The great indebtedness of the farmers raised the question of the possibility of their repayment. In an atmosphere of agitation that loans are not repaid, the Industrial-Commercial Bank has remained uncertain, since the return of more than one million dinars in loans has become difficult to pay. If investments are made in the footwear factory, the bank’s positions were that it formally retained the activity, but was basically illiquid. The result of this business was that the bank’s operations had been passivated since 1930 and that it was in a silent liquidation.

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode

Predmet

Кључне речи: Индустријско-трговачка банка, фабрика обуће, Стојан Николић, протествоване менице, тиха ликвидација.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...