Naslov (srp)

Проблеми кадровске политике у психолошком рату

Naslov (eng)

Problems of personnel policy in psychological war

Autor

Петровић, Јелена
Танчић, Драган
Гордић, Предраг

Opis (srp)

Апстракт: У наукама које се са различитих аспеката баве проблематиком безбедности, заштита тајних докумената и података је сталан предмет пажње научне и стручне заједнице, посебно у савременим условима техничко-технолошког развоја, где долази до различитих могућности нарушавања тајности података и докумената у било којој организацији, институцији или држави. Стога се поставља питање могућности заштите података (документационе, организационе, али и физичке), њихове правилне класификације, селекције, чувања, преношења, али исто тако и прибављања. За све ово су задужене особе запослене у службама безбедности, када је у питању државни апарат. У том смислу, систем безбедности Републике Србије чине: систем одбране (војска), полиција, службе безбедности, цивила заштита, приватна безбедност, комунална милиција и остале оружане организације и службе цивилне сигурности. Међутим, обезбеђење неких од важнијих података се често, бар у одређеном обиму, налази и у рукама привредних субјеката и зависи од обезбеђења које субјекти сами обезбеде или приватних фирми које ангажују за послове обезбеђења. Ово питање је веома важно по безбедност народа и држава, будући да одређена предузећа могу бити од националног значаја јер витално функционисање државе није могуће без њиховог сигурног, предвидивог и неометаног рада. Психолошки рат, као посебан облик рата, у ком се користе различита неформална и неконвенционална средства и оруђа присиле, као начин остваривања жељеног утицаја и притиска на неку државу, да поступи у складу са отвореним захтевима и/или прикривениминтересима непријатеља, поставља пред стручњаке из домена безбедности веома важно питање, а то је избор правих особа на права места у системима безбедности, односно њихову адекватну селекцију, класификацију и усмеравање, у циљу првенствено превенције нежељених догађаја и отклањања претњи по безбедност државе. Питања селекције и класификације, као и развоја каријере су у државном сектору који се бави питањима безбедности у одређеним сегментима (првенствено војска и полиција) стандардизована, као и систем заштите тајних података и докумената, што није случај у делу код представничких и других политичких институција и организација, локалних самоуправа, итд. Проблеми су присутни и код операционализације основних категорија, појмова, термина, почев од недовољног разликовања информације, обавештења, податка, чињенице, документа, и сличног. Из тих разлога, у раду су разматрани аспекти који могу дати одређене смернице у пракси. Недовољно ефикасан и поуздан систем заштите тајних података и докумената, али и неадекватан одабир људи запослених на њиховом прикупљању, анализирању и синтези може додатно нарушити безбедносне прилике и генерално узевши безбедносну ситуацију у земљи, повећавајући на тај начин изложеност и вулнерабилност државе деловању различитих средстава и дејстава психолошког рата, било као увода у класичан ратни сукоб или као посебан сегмент хибридног рата. Наиме, психолошки рат и хибридни рат обухватају и деловање на цивилни сектор, не само на оружане снаге, попут војске и полиције. Чак, у хибридном рату је деловање на војску и полицију најстроже забрањено, све до последњег момента. У први план се стављају индиректне мете, попут различитих грана привреде (енергетика, саобраћај, метлургија, прехрамбена индустрија, медицински сектор, итд), привредни субјекти (топлане, гасоводи, луке, рудници, хидроелектране, итд.), медији (право слободе говора, цензура, итд.), друштвене вредности (екологија, људска и мањинска права), са циљем да се изазове намерна дестабилизација система и његово унутрашње oбрушавање, наизглед без активног јавног учешћа неке друге државе, службе или организације.

Opis (eng)

Summary: In the sciences that deal with security issues from various aspects, the protection of secret documents and data is a constant subject of attention of the scientific and professional community, especially in modern conditions of technical and technological development, where there are various possibilities of violating data and documents in any organization, institution or state. Therefore, the question arises of the possibility of data protection (documentary, organizational, but also physical), their proper classification, selection, storage, transmission, and acquisition. All this is in charge of the persons employed in the security services when it comes to the state apparatus. In that sense, the security system of the Republic of Serbia consists of the defense system (army), police, security services, civil protection, private security, communal militia, and other armed organizations and civil security services. However, the provision of some of the most important data is often, at least to a certain extent, in the hands of economic entities and depends on the security provided by the entities themselves or private companies that engage in security activities. This issue is very important for the security of the people and the state since certain companies can be of national importance because the vital functioning of the state is not possible without their safe, predictable, and uninterrupted work. Psychological warfare, as a special form of war, in which various informal and unconventional means and tools of coercion are used, as a way of achieving the desired influence and pressure on a state, to act in accordance with open demands and/or hidden interests of the enemy, security domain is a very important issue, and that is the selection of the right people to the right places in security systems, ie their adequate selection, classification, and direction, in order primarily to prevent adverse events and eliminate threats to state security. Issues of selection and classification, as well as career development, are standardized in the public sector dealing with security issues in certain segments (primarily the army and police), as well as the system of protection of classified information and documents, which is not the case with representative and other political institutions, organizations, local governments, etc. Problems are also present in the operationalization of basic categories, concepts, terms, starting from insufficient differentiation of information, notices, data, facts, documents, and the like. For these reasons, the paper discusses aspects that can provide some guidance in practice. An insufficiently efficient and reliable system of protection of classified data and documents, but also an inadequate selection of people employed in their collection, analysis, and synthesis can further disrupt the security situation and generally the security situation in the country, thus increasing the state’s exposure and vulnerability to various means and actions of psychological warfare, either as an introduction to classic warfare or as a separate segment of hybrid warfare. Namely, psychological warfare and hybrid warfare include acting on the civilian sector, not only on the armed forces, such as the army and the police. Moreover, in the hybrid war, acting on the army and police is strictly forbidden, until the last moment. Indirect targets are put in the forefront, such as various branches of the economy (energy, transport, metallurgy, food industry, medical sector, etc.), economic entities (heating plants, gas pipelines, ports, mines, hydroelectric power plants, etc.), media, freedom of speech, censorship, etc.), social values (ecology, human and minority rights), with the aim of causing deliberate destabilization of the system and its internal ordinance, seemingly without the active public participation of another state, service or organization.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Key words: classification, operational analyst, selection, data confidentiality, hybrid war.

Кључне речи: класификација, оперативни аналитичар, селекција, тајност података, хибридни рат.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...