Naslov (eng)

Like blades of grass or ears of grain blown by the wind: collective character in works that themаtize the Novi Sad raid (Erih Koš, Aleksandar Tišma and Danilo Kiš)

Naslov (srp)

Попут влатова травки или класја жита које повија ветар: Колективни лик у делима која тематизују новосадску рацију (Eрих Kош, Aлександaр Tишмa и Данилo Киш)

Autor

Сувајџић, Јована
Ћупић, Зорана

Opis (srp)

Апстракт: У тексту „Мноштво у делу и мислима: ка поетици колективног у наративу“ (“Th e Many in Action and Th ought: Towards a Poetics of the Collective in Narrative”) Моника Флудерник (Monika Fludernik) истиче да је колективни лик често био занемарен у тумачењима и наратолошким истраживањима, а да се представљање лика масе показује као важан елемент нефикцијских историјских дела и фикционалних дела која су инспирисана историјским догађајима. Како напомиње Моника Флудерник, нагласак који је у књижевним делима стављан на индивидуу, на протагонисту, заклонио је значај групних, колективних ликова у улогама приповедача, фокализатора, дејствујућег елемента (агенса). На трагу увида ове теоретичарке и запажања других истраживача [Јан Албер (Jan Alber), Брајан Ричардсон (Brian Richardson), Сузан Лансер (Susan Lanser), Јури Марголин (Uri Margolin), Алан Палмер (Alan Palmer)] у овом раду истражићемо приповедне стратегије и стилска средства коришћена у обликовању колективног лика и смењивању колективног (групног) лика и индивидуалних ликова (појединаца) у делима која тематизују Новосадску рацију. Корпус на коме ћемо испитивати специфичности и функцијеколективног лика чине књига Новосадски покољ Ериха Коша, Књига о Бламу Александра Тишме, Псалам 44 и Пешчаник Данила Киша. Наша анализа задржаће се на нивоу именовања и метафоричног одређења колективног лика (маса, гомила, свет, група, поворка) као и приповедног представљања деловања и мисли колективног лика (употреба личних заменица, конгруенција, облици психонарације и цитираног монолога); дотаћи ће се питања приповедне дистанце и приповедачевог припадања или неприпадања колективном лику (типологија „ми“ и „они“ наратива); у истраживачки фокус довешће појаву утапања појединца у колективни лик (деперсонализација, свођење појединца на неиздиференцирану телесност) као и издвајања из њега истицањем појединаца на обема странама – на страни починилаца и на страни жртава. Настојаћемо да укажемо на улогу коју описана динамична карактеризација има у стварању значења наведених текстова Ериха Коша, Александра Тишме и Данила Киша као књижевних споменика који чувају сећање на страдања Срба, Јевреја и других жртава током Новосадске рације 1942. године.

Opis (eng)

Abstract: In the text “Th e Many in Action and Th ought: Towards a Poetics of the Collective in Narrative”, Monika Fludernik points out that the character of the collective has oft en been neglected in interpretations and narratological research, and that the representation of the masses is an important element of non-fi ctional historical works and fi ctional works that are inspired by historical events. As Monika Fludernik notes, the emphasis placed in literary works on the individual, on the protagonist, overshadowed the importance of group characters in roles of narrator, focalizer, agent. Following the insights of this theoretician and the observations of other researchers (Jan Alber, Brian Richardson, Susan Lanser, Uri Margolin, Alan Palmer), in this paper we will explore the narrative strategies and stylistic devices used in shaping the collective character and in alternating the collective (group) character and individual characters (individuals) in literary works that thematize the Novi Sad raid. We will examine the specifi city and functions of the collective character in the books Novi Sad Massacre by Erih Koš, The Book of Blam by Aleksandar Tišma, Psalm 44 and Hourglass by Danilo Kiš. We will analyze the naming and metaphorical determination of the collective character (mass, crowd, group, procession) as well as the narrative presentation of the actions and thoughts of the collective character (use of personal pronouns, congruence, forms of psycho-narration and of quoted monologue); the questions of narrative distance and of the narrator’s belonging to a collective character (“we” and “they” narrative typology); the phenomenon of the individual’s withdrawal within the group character (depersonalization, reduction of the individual to undiff erentiated physicality) as well as separation from it on both sides - on the side of the perpetrators and on the side of the victims. Th e aim of this paper will be to point out the role that the described dynamic characterization has in creating the meaning of the aforementioned texts by Erih Koš, Aleksandar Tišma and Danilo Kiš as literary monuments that preserve the memory of the suff ering of Serbian, Jewish victims and other victims during the Novi Sad raid in 1942.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Кључне речи: Новосадска рација, колективни лик, наратологија, деперсонализација, култура сећања.

Key words: Novi Sad raid, collective character, narratology, depersonalization, culture of remembrance.

Deo kolekcije (1)

o:1311

Радови наставника и сарадника Института за срп...