Overcoming collective trauma: anthropological analyses of oral histories of internally displaced Serbs
Превазилажење колективне трауме: антрополошка анализа усмених историја интерно расељених Срба са Косова и Метохије
Апстракт: Усмене историје интерно расељених Срба са Косова и Метохије, присилних миграната, чије измештање се може посматрати као последица деловања паравојних формација ОВК, НАТО агресије, а затим и Мартовског погрома, чине грађу која захтева анализу широког спектра наратива. Посебну пажњу унутар поменутих наратива завређује однос расељених лица према културним вредностима, обликован дуготрајним конфликтом, који се може анализирати као део стратегија превазилажења колективне трауме. Анализом су обухваћене усмене историје двадесет саговорника. Прикупљањем усмених историја, методом изједначавања статуса саговорника и истраживача, тј. колаборативним антрополошким радом, истраживање тежи да допринесе разумевању положаја расељених лица која живе и раде на територији Косова и Метохије, дотичући се и питања повратка. На тај начин уочава се делатна моћ саговорника који су имали, или имају статус расељених лица, док се истовремено идентификује утицај структурног насиља на њихове животе. Рад тежи да допринесе разумевању положаја расељених лица, ризицима са којима се сусрећу, и стратегија путем којих их превазилазе.
Summary: Oral histories of internally displaced Serbs from Kosovo and Metohija whose forced migration can be considered as a consequence of KLA paramilitary actions, NATO aggression and the March pogrom are important research sources that require analysis over a wide narrative spectrum. Special attention should be given to their narratives about cultural values, which have been shaped by the protracted conflict, since such narratives can be related to the strategies which have been developed to cope with collective trauma. Therefore, by collecting oral histories and applying a method that allows a dialogue between the researcher and his subjects and their participation in the collaborative work, this research aims to contribute to an understanding of the position of displaced persons from Kosovo and Metohija, and also touches upon the question of their possible return. It takes into consideration the obstacles forcing migration and also the ability of the internally displaced persons to adapt to the protracted conflict, whether they still have the same status or not. Due to the topic’s importance in the realm of Serbia’s national processes the need for understanding cultural dimensions of emotions related to collective trauma is also emphasized.
srpski
2022
© All rights reserved
Key words: Internally displaced persons, Serbs, Kosovo and Metohija, oral histories, trauma, anthropology of emotion, agency.
Кључне речи: интерно расељена лица, Срби, Косово и Метохија, усмене историје, траума, антропологија емоција, агенсност.